Prihrana pšenice predstavlja jednu od najvažnijih agrotehničkih mera koja u velikoj meri određuje dalji tok vegetacije i realizaciju planiranog prinosa. Ograničena ponuda i visoka cena azotnih đubriva, mnoge poljoprivredne proizvođače dovodi u dilemu da li pšenicu prihraniti li ne? S obzirom da je azot nosilac prinosa a analiza zemljišta ukaže na njegov nedostatak, svaka restriktivna primena ili izostanak đubriva, nepopravljvo će umanjti potencijal za prinos i njegovu realizaciju.
Ozimi usevi se trenutno nalaze u različitim fazama porasta, od faze tri lista do faze bokorenja. Obilne padavine tokom jeseni i zime, pozitivno su uticale na rast i razvoj biljaka. Snežni pokrivač je ublažio dejstvo niskih temperatura tokom decembra i januara, tako da kratkotrajne golomrazice nisu izazvale ozbiljnija oštećenja lisne mase. Čvor bokorenja je u potpunosti očuvan i spreman za nastavak vegetcije kada se temperature stabilizuju iznad 5 °C.
Kada, koliko i sa čim prihraniti pšenicu, najčešće su postavljena pitanja u ovom periodu. Ove nedoumice nisu izazvane neznanjem poljoprivrednih proizvođača, već promenom klimatskih prilika i složenim društveno-političkom odnosima na svetskom tržištu.
Prva polovina februara meseca je pravo vreme za primenu đubriva UREA (46% N) a kraj februara i početak marta za đubriva KAN (27% N) i AN (33% N). UREA nije đubrivo prvenstveno namenjeno za prihranjivanje. Sporo se transformiše i za prelazak u lakopristupačan oblik za biljke potrebno je 20-30 dana, zavisno od temeprature. Pri tome, AN i KAN su brže dostupni biljkama. 50% sadržaja N u njima je lako dostupno, dok drugih 50% takođe mora da se transformiše do prihvatljivog oblika. UREU je trebalo primeniti jesenas, pri osnovnom đubrenju, sa ciljem brže transforamcije organske materije i boljeg ukorenjavanja biljaka i pripremu za zimu. Međutim, pošto drugih đubriva nema ili su njihove količine ograničene, UREU treba primeniti što pre na usevima iz prvih rokova setve. Pri tome treba voditi računa o niskoj pH reakciji ovog đubriva i potencijalno zakišeljavanje zemljišta.
Koliko đubriva treba primeniti, to treba da pokaže analiza zemljišta, uz činjenicu da je za formiranje jedne tone prinosa neophodno 20-25 kg/ha čistog N. Korišćenje Nmin metode je najpouzdaniji način za određivanje lakopristupačnog N u zemljištu. Prema planiranom prinosu i finasijskim mogućnostima, primena 100-150 kg/ha đubriva UREA je bezbedna doza za pozitivan bilans N u zemljištu. Treba uzeti u obzir da đubrivo UREA neće rešiti problem ukoliko je nedostatak N više izražen i da se mora primeniti AN ili neko slično đubrivo. Pri tome treba imati u vidu da se AN preporučuje za sve tipove zemljišta, a KAN za kisela zemljišta.
Nakon prve prihrane (veće količine od 60 kg/ha čistog N/ha obavezno podeliti u dva dela, 60:40% ili 70:30%), posle 3-4 nedelje pristupiti drugoj – korektivnoj prihrani. Odnosno, optimalne količine N treba da su dostupne biljkama u periodu kraj bokorenja-početak vlatanja, jer se tada određuje potencijal za budući prinos. Ukoliko se celokupna planirana količina đubriva primeni jednokratno, nedovoljno razvijene biljke neće moći da usvoje sav pristupačan N. Obilnije padavine pomeriće taj N u dublje slojeve i neće biti dostupan biljkama u kritičnim fazama razvoja.
S obzirom na visoku cenu i nedostatak đubriva, optimalna doza hraniva se može smanjiti za 10-15% u prihranjivanju. Tada se ne može računati na maksimalni već na ekonomski opravdan prinos, koji će uz adekvatno cenu merkantilnog zrna, proivodnju pšenice i ove godine učiniti visokoprofitabilnom.
Nakon otapanja snega na površinama pod pšenicom zapaženo je izraženo CRVENILO LISTOVA, odnosno pojava crveno-ljubičaste boje. Formiranje antocijana u nadzemnim delovima billjaka, najčešće je posledica stresnih faktora. U ovom slučaju, velika temperaturna kolebanja i nagle promene visokih i niskih temperatura, uslovili su poremećaj u transportu šećera (saharoze) u biljnom tkivu. To je uslovilo promenu boje kao zaštitni mehanizam da se višak svetlosne energije apsorbuje i odvrati od fotosintetskih centara, čime se minimizira trajno oštećenje listova. Nakon kretanja vegetacije oštećeni listovi će se regenerisati, bez značajnijeg uticaja na prinos zrna.
Pored prihrane, u ovom periodu svakao je aktuelna i setva jarih strnih žita. Setvu treba obaviti čim vremenski uslovi to dozvole, odnosno čim se zemljište dovoljno prosuši da se mehanizacijom bezbedno može ući u parcelu. Specifičnost jare setve je povećanje setvene norme. Naime, usevi posejani u proleće imaju slabiji potencijal za bokorenje, pa je za postizanje optimalnog sklopa neophodno povećati setvenu normu za 20-30%. Za ovu namenu, kompanija Agrosava preporučuje srednje ranu, fakultativnu (ozimo-jaru) sortu pšenice – Alhambra. Zbog bolje tolerancije na niske temperaure u odnosu na klasične jare sorte, prolećni deo vegetacije kreće pri manjim sumama temperature, time produžava period vegetacije i ostvaruje bolje rezultate.
Kompanija Agrosava, osim već pomenute fakultativne sorte Alhambra i dobro poznate, široko rasprostranjene sorte LG Apilko, u sezoni 2022/23. ponudiće i dve nove ozime sorte pšenice: Quattrona i Bisenija. Ove srednje rane, visoko prinosne sorte, stvorene radom domaćih stručnjaka, odlikuju se visokom adaptabilnošću i stabilnošću, kako prinosa tako i kvaliteta i mogu se uspešno gajiti u različitim agrokološkim uslovima.
