Bakteriozna plamenjača paprike iz godine u godinu muči proizvođače, jer može značajno da umanji prinos i kvalitet roda. Nju izazivaju dve širokorasprostranjene vrste bakterija – Xanthomonas campestris pv. vesicatoria i Pseudomonas syringae pv. syringae.
Za pojavu Pseudomonas syringae pv. syringae odgovara hladnije vreme, i javlja se s početka i s kraja vegetacije, dok za razvoj Xanthomonas campestris pv. vesicatoria odgovaraju dnevne temperature od 20 do 350C i noćne od 23 do 270C, i javlja se tokom juna, jula i avgusta. Ukoliko se noćne temperature spuste ispod 160C, razvoj bakterijske plamenjače se zaustavlja, bez obzira na dnevne temperature.
Bakteriozna plamenjača paprike prezimljava na semenu i biljnim ostacima, a sekundarne infekcije se prenose sa već obolelih biljaka paprike i korova, i raznose se vetrom, rosom, kišom i insektima.
Na semenu, bakterioza može da se zadrži i do 16,5 meseci. Zbog toga je važno da se bira seme koje je zdravo (ako se ostavlja svoje seme, birati plodove sa biljaka koje su bile potpuno zdrave) i obavezno ga dezinfikovati u masnoj sodi.
Prvi simptomi na biljkama paprike su vidljivi 5-14 dana nakon infekcije. Javljaju se nepravilne, sitnije pege, vlažnog izgleda, najpre na naličju lista, a kasnije i na licu. Kada se list podigne ka suncu lako se uočavaju vlažne pege koje se vremenom šire i spajaju i kasnije nekrotiraju.
Listovi zahvaćeni bakteriozom postepeno žute i otpadaju. Na ovaj način dolazi do defolijacije biljaka. Plodovi koji ostanu na stabljici bivaju izloženi sunčevim zracima i javljaju se ožegotine. Biljke koje su jače zahvaćene bakteriozom, značajno bivaju zaustavljene u rastu i razvoju, kržljave su i ne mogu doneti plod.
Bakteriozna plamenjača paprike može da zahvati i cvetove koji potom otpadaju, kao i plodove na kojima se prvo vide fleke koje posle prelaze u kraste. Takvi plodovi gube svoju tržišnu vrednost.
Bakteriozna plamenjača paprike – suzbijanje
Imamo mali broj hemijskih tretmana kojim možemo suzbiti ili kontrolisati bakterioze na paprici. Imajte na umu da u Srbiji nisu dozvoljeni antibiotici. Jedino što možemo koristiti u borbi protiv bakterioza jeste bakarni preparat Everest (bakar-hidroksid) sam, ili u kombinaciji sa preparatom Mankosav 80WP ili Mankosav 750WG.
Upamtite, nije svaki bakarni preparat dobar za suzbijanje bakterioze. Samo bakar-hidroksid ima trenutno dejstvo na nju, svi ostali bakarni oblici moraju da pređu u oblik bakar-hidroksida da bi delovali na bakteriozu. Najbrže prelazi bakar-oksid, a bakar-oksihloridu treba puno vremena da pređe u bakar-hidroksid i ne koristi se ove svrhe.
To je jedan od razloga zašto je Everest najbolji izbor u borbi protiv bakteriozne plamenjače, a drugi razlog je što se nalazi u obliku koncentrovane suspenzije (tečan je), i lako se rastvara, bez ostataka u prskalici. Takođe, ima veliku količinu bakarnih jona u sebi što povećava njegovu efikasnost.
Koristi se preventivno u količini 0,4-0,6%. S obzirom da on deluje kontaktno, bitno je da biljke budu dobro okupane.
Druge preventivne mere koje možemo primeniti su:
- primena plodoreda od 3 godine
- izbor zdravog semena i njegova dezinfekcija
- izbor manje osetljivih sorti i hibrida.
Autor
Milana Janićijević
Inž. zaštite bilja
Stručni savetnik za povrtarsvo
Agrosava
